Od 16. marca 2020 se je školski žitak i na DNSŠ Veliki Borištof radikalno preminjio. Kad su školarice i školari dočuli da zbog krize ne će biti podučavanja u školi, se nigdor nije veselio. Išlo je sve jako brzo. Škola je prazna, a dica se uču doma. Komuniciraju sa svojimi učiteljicami i učitelji je digitalno ili telefonski. I ako su školarice i školari naučni djelati djelatnimi plani i digitalnimi medijami, nas je kriza ipak trefila nenadijano. U kratkom vrimenu su se školarice i školari, učiteljice i učitelji, ali i roditelji morali novo organizirati. Jedna školarica 1. razreda opisuje svoju svakidašnjicu ovako:
„Mi smo sada svi doma. Jutro malo duglje spim nego drugda kad se moram voziti busom u školu. Po ručenju se moje sestre i ja sjedemo svaka na svoj pisaći stol i načinjamo naše zadaće. U prvom tajednu se još nismo putile. Neke zadaće smo imali na radni listi. Svaki dan je došlo sve već zadaćov prik LMS-a. Dokle sam se tako naučila djelati, je prošlo nekoliko dan.
Mi čuda sidimo pred laptopom. I mama ima tečaje online. Zato si moramo zadiliti čas, ka kada more na laptopu djelati. Moja sestra Neli ima podučavanje prik interneta. Marica se isto študira online.I moja mala sestra Ivana ima čuda posla. Ona djela svaki dan po nje satnici. Koč toč i ona prava kompjutor. Naš život se je brzo preminio. Meni se čini da smo nastali jako brzo „digitalniji“ nego smo bili pred ovom krizom.
Otpodne po objedu imam malu pauzu, onda si opet djelam dalje. Ja gledam da pošaljem sve moje zadaće učiteljem. Moje velike sestre mi čuda puti pomažu ako se ne putim, kako da pošaljem foto ili radni list.
U slobodnom vrimenu idem rado sa svojimi sestrami van u naš vrt. Ako je lipo vrime si rado načinjamo male štacije za gibanje. Onda skačemo na trampolinu, se labdamo, skačemo užem, tancamo i si jačimo.
Moji tečaji u slobodnom vrimenu idu sada prik video konferencije. Tako sam imala prvi put jačenje prik skype-a. Kod hip hopa nam je naša učiteljica poslala kratke video filme. Tako se rado svi tjelovježbamo. U našoj betoniranoj štali se najvolim voziti na tritonu.
Meni je žao da se ne smim strefiti s mojimi družicami. Mi redovito telefoniramo i se tako vidimo prik whatsApp-a.
Jur se meru veselim na „pravu“ školu u Borištofu.“ (Katica)